 |
Вјести |  |
Пазите које Интернет сајтове посећујете и шта пишете у електронској пошти. Јер, садржај вашег сурфовања и електронског дописивања, ускоро ће бити архивиран и доступан надлежним безбедносним органима.
Укратко, то је савет који произилази из једног, наизглед, технички сувопарног документа који је недавно усвојила Републичка агенција за телекомуникације. Наиме, у том документу, насловљеном као „Технички услови за подсистеме, уређаје, опрему и инсталације Интернет мрежа” налазе се упутства на основу којих ће Интернет провајдери бити дужни да надлежним државним органима омогуће приступ ажурној бази података о претплатницима, и те податке периодично достављају где треба. А, ту је и одредница да база података, осим личних података претплатника, треба да садржи и информације о врсти услуге, начину приступа и идентификационе адресе.
Поменути документ је објављен на сајту Републичке агенције за телекомуникације, а провајдери су за њега сазнали тек пошто су их, како сами кажу, позвали инсајдери из РАТЕЛ-а. Поента тог „пријатељског геста” није само у чињеници да провајдери нису били позвани да дају своје мишљење о документу, и евентуално учествују у његовој изради, већ и томе што ће они сами морати да купе опрему преко које ће надлежни органи имати увид у жељене податке.
– Провајдерима и те како смета тај намет, јер та опрема није јефтина.Али, оно на шта би целокупна домаћа Интернет заједница требало да обрати пажњу јесте у одредници да ће провајдери податке морати да достављају „по захтеву”. Иза тога би морало да стоји „у складу са законом”, али тај део недостаје – каже Слободан Марковић, председник Центра за развој Интернета.
Према нашем саговорнику, та недовољно формулисана одредница отвара бојазан да би надлежни органи, и без неопходног судског налога, могли да слободно и по свом нахођењу,чешљају Интернет. То би била повреда приватности података. Осим тога, како Марковић указује, израдом документа, без укључивања провајдера, прекршене су смернице Савета Европе, којејасно налажу да се при изради таквог документа они обавезно укључе. А Србија је, подсећа председник Центра за развој Интернета, члан Савета Европе.
– Републичка агенција за телекомуникације је надлежна за техничке услове, чиме се и бави поменути документ. Он је донет на основу Закона о телекомуникацијама и у потпуности је у складу са европским стандардима. Његов циљ су заштита и безбедност Интернета, а без тога, рецимо, није могућа сигурност података и електронског пословања, каже Јован Радуновић, председник Управног одбора РАТЕЛ-а.
Он каже да електронски криминал није непознаница за Србију а поменути документ је предуслов да надлежни органи и на том пољу обављају своју дужност. Радуновић одбацује сваку сумњу у могућност злоупотребе јер без одговарајућег (судског) налога, нико неће смети да листа или анализира податке о Интернет саобраћају.
Дакле, док се одредници „по захтеву”, не придода „ускладу са законом”, српским сурферима остаје само нада да ће се надлежне службе бавити само безбедношћу, а не њиховим личним афинитетима и потребама на светској информационој мрежи.
